Nema podele na muške i ženske poslove

14 Jun 2024

Milena Nikolić, metalurška inženjerka i direktorka proizvodnje u  FPM Agromehanika

Po struci je metalurška inženjerka. Diplomirala je na odseku za metalurgiju na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, a od 2012. godine zaposlena je u kompaniji FPM Agromehanika u Boljevcu. Prvo na poziciji glavnog kontrolora, nakon čega su sledile rukovodeće uloge u kontroli kvaliteta i procesnoj obradi u proizvodnji, a pre dve godine imenovana je za direktorku proizvodnje. Veruje u celoživotno učenje – kako kaže, to je razlog da i danas neumorno prati dešavanja u branši i pohađa stručne seminare u zemlji i svetu.

„Ovakvi poslovi zahtevaju stalno usavršavanje, poznavanje novih tehnologija, praćenje svetskih standarda kao i sposobnost za prihvatanje novina. Takođe, sa sobom nose i veliku odgovornost jer je u pitanju proizvodnja. Svaki dan je novi izazov i novo rešavanje nekog problema. Svakog dana naučim nešto novo i svake večeri sam bogatija za dodatno iskustvo“, ističe Milena u razgovoru za „Inženjerku godine“.

Ono u šta ona ne veruje je podela na muška i ženska zanimanja. Smatra da je rodna ravnopravnost odavno prisutna na našim prostorima. „Mladim devojkama koje još nisu izabrale profesiju, želim da kažem da industrija i metalurgija nisu muške oblasti. Naprotiv, veoma često je tu neophodna ženska praktičnost i intuicija. Takođe, svojim primerom kao supruga i  majka i svojim krugom prijatelja dokazujem da karijera ne znači odricanje od porodičnog i društvenog života."

• Vi ste rukovodilac proizvodnje u firmi i u oblasti za koje se smatra da su dominantno muške. Kako je izgledao vaš akademski i karijerni razvoj, da li je bilo prepreka na tom putu i šta vam je najjači utisak tim povodom?

I moj akademski i karijerni razvoj išli su glatko i uzlaznom putanjom gledano iz sadašnje perspektive. Naravno, na tom putu nailazila sam na prepreke, ali ne zato što sam žena već su to mnogo više bile teškoće ekonomske prirode. Vreme je bilo takvo, živeli smo u periodu sankcija, ratova, inflacije, nezaposlenosti… Smatram da je važno da razumemo vreme u kojem smo živeli ili živimo, jer to je način da shvatimo da je i drugima teško, a ne samo nama. Radila sam razne poslove i uvek davala svoj maksimum kako mi kasnije ne bi bilo krivo ukoliko u nečemu ne uspem.

• Tehnološko- metalurški fakultet u Beogradu bio je vaš odabir za studije. Šta vas je kao ženu privuklo metalurgiji tih 90-ih kada se malo devojaka odlučilo za karijeru u ovoj branši i zanimanja koja su važila za „muška“?

Ne bih potcenjivala naše devojke, a ni muškarce. Za moje opredeljenje presudna su bila moja interesovanja i afiniteti. Matematiku sam volela još od osnovne škole, što je verovatno imalo značajnog uticaja. Na zanimanja nisam gledala kao na muška i ženska jer nisam imala predrasude tog tipa. Više sam razmišljala o predmetima koji me čekaju na fakultetu nego o polu, to mi je tada bilo bitnije.

I danas gledam isto na rodne podele – na poslu sam rukovodilac, a ne žena. Žena nije zanimanje. Žena i majka sam kod kuće, na poslu sam ono za šta sam se školovala, što mi piše u diplomi, a to je metalurški inženjer.

• Već 14 godina radite u FPM Agromehanika, kompaniji koja je najveći proizvođač poljoprivrednih mašina u jugoistočnoj Evropi.

Reč je o firmi sa tradicijom dužom od šest decenija. Od svog osnivanja 1961. godine, nastojala je da ide u korak sa tehnološkim trendovima i da usavršava proizvodnju, zahvaljujući čemu je to danas uspešna firma sa više od 250 visoko obučenih i kvalifikovanih zaposlenih, sa najmodernijim mašinama i razvijenom tehnologijom u svim fazama proizvodnje. Razvoj proizvoda se vrši u sopstvenom odeljenju za istraživanje i razvoj, pri čemu se održava bliska saradnja sa fakultetima i institutima za poljoprivredu i mašinstvo, kao i sa dobro poznatim i renomiranim proizvođačima poljoprivrednih mašina iz Italije, Francuske i Nemačke.

• Koliko je inkluzivno radno okruženje, u smislu rodne i svake druge jednakosti, važno u vašem timu i celoj kompaniji? Da li tim povodom preduzimate i konkretne akcije?

Smatram da u firmi imamo inkluzivno okruženje po pitanju rodne ravnopravnosti. Sarađujemo i sa srednjom tehničkom školom u okviru dualnog obrazovanja i dešava se da među srednjoškolcima kao najbolje kandidate prepoznamo devojke i zadržimo ih da rade kod nas u Agromehanici. Ja mislim da u našoj zemlji zaista postoji rodna ravnopravnost. Setimo se samo svih onih žena koje su u Prvom svetskom ratu došle u Srbiju da leče ljude, da pišu, da slikaju, da se bore… došle su ovde jer u mnogim evropskim zemljama nisu želeli da ih leče žene.

• Mladim devojkama poručujete da industrija i metalurgija nisu više muške oblasti, već da im je potrebna ženska praktičnost i intuicija. Zašto su, po vašem mišljenju, ovakve inicijative poput „Inženjerke godine“ važne za promociju inženjerstva i šta bi svako od nas u svom radnom okruženju trebalo da radi tim povodom?

Svaka inicijativa koja pozitivno utiče na svest ljudi je dobra. Ova inicijativa je dobra jer se ne bavi samo pričom već na našim primerima pokazuje da ne postoje muška i ženska zanimanja. Kada tako dobru inicijativu pokrenete u društvu kao što je naše, koje već dugo ne pati od rodnih predrasuda, uspeh je zagarantovan. Nije bitno da li si žena ili muškarac, već da si dobar primer i da daješ maksimum u poslu koji se baviš.

• Šta se danas očekuje od metalurškog inženjera odnosno šta čini dobrog metalurškog inženjera?

To je široka oblast, te se od metalurškog inženjera očekuju različite stvari u zavisnosti od radnog mesta, vrste proizvodnje i firme. Ono što je važno jeste da jedan metalurški inženjer, baš kao i lekar i mnoge druge profesije, mora da bude spreman na celoživotno učenje. Razvijaju se nove tehnologije, elektronika, robotika… i veoma se prožimaju sa metalurgijom, te ono što si naučio na studijama više nije dovoljno. Fleksibilnost je, takođe, važna. Nije isto biti metalurški inženjer u fabrici poljoprivrednih mašina ili nekoj reciklažnoj industriji ili možda u nekom topioničarskom basenu. Važno je da se prilagodimo svom krugu delovanja.

• Zašto je inženjerstvo važno za sadašnjost i budućnost planete i kako vidite ulogu žena u ovoj branši?

Inženjerstvo nas vodi napred. Inženjeri u svim mogućim oblastima, u energetici, u mašinstvu ili elektronici unapređuju čovečanstvo. Stvaraju nove generacije automobila, kompjutera, poljoprivrednih mašina, rudarstvo je drugačije, energenti su drugačiji. Zahvaljujući inženjerima i inženjerstvu, nadam se i sve većoj upotrebi solarne energije u budućnosti. Takođe, neminovna je i ekspanzija reciklaže, što će zaista biti značajno za planetu. A ženska uloga u tome po meni ne postoji, kao ni muška – svi smo na istom zadatku i nema muških i ženskih poslova.