Zanimanje budućnosti zahteva multidisciplinarnost

02 Apr 2024

Više od 20.000 školovanih inženjera za prethodne 64 godine, 17.500 aktivnih studenata, 1.300 zaposlenih, 40.000 kvadrata radnog prostora – ovo je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu prikazan kroz brojke.

Ili kroz malo drugačije podatke: dve profesorke ovog fakulteta uvrštene su na Stenfordovu listu (pregled dva odsto najcitiranijih naučnika u svetu). Ove godine su čak četiri izuzetne studentkinje bile dobitnice Svetosavske nagrade koju dodeljuje ovaj fakultet. Studentkinja energetike, elektronike i telekomunikacija Dunja Stanojev ispunila je olimpijsku normu u kajaku i spremna je za Olimpijadu u Parizu.

Ovako nam je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu predstavio v. d. dekana prof. dr Boris Dumnić. Ponosan je na činjenicu da je ova institucija u poslednjih nekoliko decenija bila, kako kaže, jedan od nosilaca privrednog razvoja u ovom regionu, a mladima poručuje da je univerzitetsko obrazovanje veoma bitno. „U prilici smo da slušamo uspešne priče pojedinaca koji su postigli svetski uspeh, a sa akcentom na podatak da nisu završili fakultet. Ja svojim studentima tim povodom uvek kažem: koliko je takvih na planeti koji su bez završenih studija napravili uspešnu poslovnu priču. To su pojedinačni slučajevi od nekoliko milijardi ljudi koji žive na ovoj planeti. Istina je da je taj pojedinac bez fakultetske diplome imao super ideju, ali zapitajmo se s kim ju je napravio – sa vojskom ljudi koji su završili fakultet. Ne zaboravite i da su mnogi od njih do tih ideja došli tako što su u početku studirali i družili se sa ljudima iz univerzitetskog okruženja“, ističe prof. Dumnić odgovarajući na naša pitanja o važnosti inženjerstva u današnjem svetu.

Kako biste definisali aktuelni trenutak, da li mi trenutno živimo tehnološku revoluciju ili makar važan momenat tehnološke revolucije?

To je vrlo izvesno. Ako slikovito gledamo kroz dosadašnje industrijske revolucije, svaka od njih je podrazumevala jedan vremenski period sa fokusom na nečemu konkretnom. Od toga da smo fokus imali na mašinama, uređajima i tehnologijama, pa smo ga pomerili na čoveka. Mislim da smo sada na vrhuncu perioda digitalizacije globalnog društva. Kad kažem digitalizacije mislim na sve tehnološke sfere, svođenje svih sistema i njihovo upravljanje, nadziranje i korišćenje kroz digitalne aplikacije ili pristupe. Ona je, naravno, praćena masovnom proizvodnjom softvera, ali i masovnom proizvodnjom uređaja i sistema na kojima se taj softver izvršava i koji se koriste dalje za praćenje procesa.

U čemu vidite najveći značaj inženjerstva i cele STEM oblasti u današnjem svetu koji se ubrzano menja?

Istina je da se svet ili globalno društvo ubrzano menjaju, a taj stepen promena iz dana u dan je sve veći. Uporedite s čim je civilizacija, u smislu tehnike i tehnologije, raspolagala pre 100 godina i šta danas ima, to su dramatične razlike. A kako se približavamo sadašnjem trenutku, ta brzina promena je sve veća. Pojavljuje se i usavršava sve više tehnologija, a utisak je da bi bez savremenih tehnologija život ili opstanak civilizacije, barem u onom obliku kako je mi danas poznajemo, teško bio moguć.

U tom smislu, značaj inženjerstva i značaj tehničkih nauka je veoma važan, jer se na našim studijama proizvode kadrovi koji treba da doprinesu daljem razvoju tehnologije, naravno sve u interesu društva i ljudi koji danas žive na ovoj planeti. Razvoj tehnologije i njena primena kao i mogućnost za dalje unapređenje i razvoj društva, počiva upravo na ljudima koji se grade u tehničkim ili tehnološkim strukama. Bez želje da umanjim doprinos bilo koje druge struke, ako pogledate brojne oblasti u kojima je globalno društvo napredovalo poslednjih nekoliko decenija, onda ćete videti da je taj progres često vrlo blisko povezan sa napretkom tehnologije u našoj oblasti. Kao primer možemo do uzmemo medicinu, u kojoj su proizvedeni lekovi koji predstavljaju velika dostignuća, ali su uvedene i nove dijagnostičke metode za, primera radi, pomoć ljudima sa različitim stepenom invaliditeta. Tu su napravljeni veliki pomaci, ali ti pomaci su vrlo oslonjeni na razvoj tehničkih struka i bliske povezanosti medicine i savremene tehnike i tehnologije u procesu dijagnostike, lečenja i medicinskih pomagala. I takvih je primera u svim drugim strukama.

Imajući u vidu rečeno, kako vidite svet za 10 godina? Šta bi po Vama bilo zanimanje budućnosti?

Vidim ga u konstantnom razvoju i unapređenju tehnologije, a iskreno se nadam u cilju i za potrebe čovečanstva. Da, pre svega, omogući lakši i jednostavniji život. Naravno, svesni smo ponekad da se tehnološka i tehnička dostignuća mogu koristiti i u druge svrhe, ali nadam se da to neće biti slučaj.

Koje je to zanimanje budućnosti? Činjenica je da većina zanimanja postaje višedisciplinarna i  podrazumevaju prožimanje različitih struka. Stvaranje nekih novih struka je nešto što će sigurno obeležiti naredni desetogodišnji period. U tom smislu, mi koji se bavimo obrazovanjem, moramo da shvatimo da naši studijski programi treba konstantno da se menjaju, da uključe tu interdisciplinarnost kao i da budemo svesni činjenice da će se pojavljivati novi studijski programi koji će biti mešavina različitih struka. Situacija je takva da danas iz bilo koje oblasti da dolazite, morate da imate dodira i s drugim strukama i to je nešto što vidim kao jedno od zanimanja. Kad je reč o zanimanjima budućnosti, ono što primećujem kao mali nedostatak, jeste kao da ponegde ponestaje kreativnosti i samostalnosti, te se sve više oslanjamo na nekakve šablone. To vidim kao jedan od izazova na kojima treba da radimo u narednom periodu, naročito kod mladih ljudi koji završavaju fakultete. Potrebno je da kod sebe imaju tu dozu kreativnosti i inovativnosti kao i želje da neke stvari pomere van granica onoga što je do sada napravljeno.

Da li inženjeri uživaju odgovarajući ugled u našem društvu?

Inženjeri jesu prepoznati u našem društvu. Ovo sledeće što ću reći posebno je važno za mlade koji se tek odlučuju za studije: ovo zanimanje omogućava vam jako lepu poslovnu karijeru. Inženjere treba shvatiti kao kreativne ljude koji se bore sa izazovima, rešavaju probleme, pronalaze i optimizuju rešenja. U tom smislu, to je lepo i kreativno zanimanje, a dosta zavisi od toga ko ga nosi i kako ga ko doživljava. Lično smatram da su inženjeri jedna od najracionalnijih delova bilo kog društva, baš zbog načina na koji su školovani i onoga čime se bave. Mi inženjeri uvek tražimo rešenje, tražimo način da prevaziđemo prepreke. Što je veći procenat takvih ljudi u jednom društvu, to društvo jeste kreativnije i produktivnije, posvećeno svom razvoju.

Već smo govorili o tome da brojna istraživanja pokazuju da su u prošlosti žene retko studirale tehničke fakultete, a one koje jesu po završetku STEM studija u maloj meri su se zapošljavale u tom području. Da li imate utisak da se situacija menja u korist sve većeg broja žena karijeru nastavljaju u toj oblasti?

Mi nismo tipična tehnička sredina, tako da kažem, pa ću izneti podatke koji odudaraju od globalne statistike na koje smo mi izuzetno ponosni. Na Fakultetu tehničkih nauka trenutno studira 17.500 studenata i udeo studentkinja, gledano na svim studijskim programima i na svim nivoima studija, iznosi 41,5 odsto. Među nastavnim osobljem je 42,6 odsto žena, kod nenastavnog osoblja 49,5 odsto. S obzirom da smo tehnički fakultet, to je jako visoko učešće. Ne samo da je brojnost naših koleginica toliko velika, već su one veoma aktivne i tokom studija i kasnije kao inženjerke. Ove godine na dodeli Svetosavskih nagrada, od četiri nagrađena kandidata sve četiri su bile studentkinje koje su završile prilično zahtevne studije. Takođe, na izboru za „Inženjerku godine“ za 2023. godinu, tri od deset finalistkinja su sa našeg fakulteta. To su naše koleginice Maja Adamović, Tijana Jović i Andrijana Tomić. Nedavno smo ovde na FTN-u imali sajam zapošljavanja koji organizuje studenska asociacija EEESTEC. Većina u organizacionom odboru bile su studentkinje, iako je ta organizacija dominantno vezana za oblast elektrotehnike i računarstva.

Kako se kretalo povećanje broja žena, da li je Fakultet nešto podsticajno radio tim povodom?

Mislim da smo mi našim pristupom razbili tu predrasudu da postoje zanimanja koja su isključivo vezana za mušku populaciju. Dobra stvar koja se nama desila je da smo osnivali studijske programe koji su te mlade ljude dovodili u isti prostor, što je rezultiralo integracijom unutar tih grupa. Takođe je važno da smo kroz kadar koji je radio prezentaciju studijskih programa slali poruku da su žene dobrodošle u tehničke nauke. Treba pomenuti i da se na tržištu rada promenila situacija, te su i kompanije svojim primerom pokazale da su žene ravnopravne u ovom tehničkom svetu.

Šta mislite da su ključni faktori koji utiču na broj studentkinja koje se odluče za studije na vašem fakultetu?

Pročitaću vam odgovor koji je dala naša studentkinja sa jednog od studijskih programa koji se bavi energetikom, elektronikom i telekomunikacijima. Ona kaže da FTN nudi veliki spektar mogućnosti, multidisciplinarnost studijskih programa, renome institucije i pristupačan odnos na relaciji student–profesor. Takođe, pominje i mogućnost za dalje usavršavanje, šanse za lako zaposlenje, mogućnost praktične primene teorijskog znanja i upotrebljivo stečeno znanje. Kako kaže, njen motiv za upis su bili dobro organizovana pripremna nastava, dostupnost svih materijala na jednom mestu, dobro organizovan upis i samim tim, smanjen stres što je u tom periodu života vrlo važno. I ističe da profesori tokom nastave ni u jednom trenutku ne umanjuju ugled žena u inženjerskoj struci.

Na koji način država, društvo i pojedinačne inicijative mogu da doprinesu promociji ove struke među mladima?

Fakultet tehničkih nauka se odlučio za put da mi kao pojedinci, pojedinačna institucija, pomognemo sebi i doprinesemo razvoju ove struke. Jedna od stvari koje smo u tom smislu uradili jeste da smo pri Fakultetu osnovali Službu za marketing. I to je strateški bila veoma dobra odluka. Dakle, važno je da ne očekujemo da sve bude šablon, nego da se propiše neki minimum stvari koje kao visokoškolska ustanova treba da uradite, a da vam se ostavi mogućnost i resursi da deo svojih aktivnosti sami kreirate i organizujete. I u tom smislu mi smo opredelili određena sredstva za ljude u marketingu i bavili se promocijom Fakulteta i veoma direktno promocijom struke. To je način da dođete do mladih ljudi i pomognete im u tom periodu kada oni u srednjoj školi počinju da razmišljaju šta će studirati.

To je zaista važno pitanje, jer ovde nije reč samo o ocenama koje nose iz škole, već se prevashodno tiče ličnih sklonosti, želja i mogućnosti. U tim srednjoškolskim godinama teško je doneti tako važnu odluku o budućim studijama, naročito s obzirom na činjenicu da se naša struka sve više usložnjava. Zahteva da vi tako mladi znate da napravite razlike između pojedinih studijskih programa, pre svega pojedinih fakulteta na kojima želite da studirate, a onda i pojedinih studijskih programa. Zato je važno da odete kod njih, da pričate sa njima i da im date neke smernice na osnovu kojih će oni napraviti svoj izbor.

To je naš pojedinačan pristup. Iznad toga, država i društvo mogu da pomognu promocijom pravih vrednosti, ističući ljude, pojedince, institucije koje prave objektivan, realan i rezultat koji je dobar za ovo društvo. Zato su i inicijative poput „Inženjerke godine“ važne, jer promovišu inženjerstvo i veće prisustvo žena u struci, predstavljaju mogućnosti koje su pred njima i ukazuje na rezultate koje naše koleginice prave u okviru tehničkih struka.

Kad se poredite sa Evropom, šta je to što mi propuštamo ili, pak, dobro radimo?

Mi kao društvo treba da predupredimo ono što se desilo u Evropi, a što ja smatram da nije dobro – to je da domicilno stanovništvo odustane od tehničkih struka. Danas u visokorazvijenim zemljama na fakultetima iz STEM oblasti lako ćete primetiti mali procenat domicilnog stanovništva. Treba da izbegnemo da dođemo u situaciju da domaće stanovništvo počne da se više bavi strukama koje nisu tehničke. Da me ne shvatite pogrešno, treba raditi i na povećanju broja stranih studenata u Srbiji, ali da uz to zadržimo i interesovanje domaće populacije za STEM. Jednostavno rečeno, da biste zadržali jedan stepen tehničko-tehnološkog razvoja poželjno je da imate domaće stručnjake koji će ostati u zemlji i po završetku studija. Ukratko, potrebno je da radimo na više koloseka: na promociji STEM studija, zadržavanju dovoljnog broja domaćih studenata i privlačenju studenata iz inostranstva.

Kako vidite budućnost tehničkih nauka u Srbiji?

U jačanju tehničkih fakulteta, konstantnom unapređenju kvaliteta studija, što bližem povezivanju sa privredom, objektivnom vrednovanju rezultata koji se prave na univerzitetima. Smatram da je univerzitetsko obrazovanje, posebno u oblasti tehničkih struka, jako važno za bilo koje društvo, pa samim tim i za Republiku Srbiju. Ako pogledate u prethodnih desetak godina, broj i ono čime se bave kompanije koje su na ovim prostorima otvorile svoje proizvodne i istraživačke centre, i ne mislim samo na inostrane već i na domaće kompanije, to je dominantno zasnovano na prisutnom inženjerskom kadru u našoj zemlji. Ako pričate s njima, saznaćete da je jedan od osnovih razloga zašto su ovde upravo kvalitetan inženjerski kadar. Njihov utisak je da imamo kvalitetan inženjerski kadar, da svršeni studenti imaju visok nivo znanja i naučeni su da brzo i lako uče. Zato uvek ističem da obrazovanje nije trošak, već razvojna komponenta društva. Ulaganje u obrazovanje se mnogostruko vraća društvu i državi. Naravno, fakulteti treba da budu aktivni u svemu tome i moraju konstantno da rade, da se prilagođavaju i menjaju stvari – moraju se ne samo pratiti, već i diktirati trendovi i predviđati stvari, a u skladu s tim prilagođavati studijske programe.