Inženjerstvo – zanimanje sadašnjosti i budućnosti

28 Mar 2024

„Važno je da idemo u korak s novim tehnologijama, ali da istovremeno i mi budemo ti koji će razvijati nove tehnologije“ – prof. dr Dragan Mančić, dekan Elektronskog fakulteta u Nišu.

O svetu koji se ubrzano menja i značaju inženjerstva u njemu, zašto je važno da imamo više žena u oblasti STEM-a (nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike), koje pogodnosti pruža ovaj poziv kao i šta treba dodatno da unapredimo u nastavnom planu kako bismo bili spremni za budućnost koja kuca na naša vrata, razgovarali smo sa prof. dr Draganom Mančićem, dekanom Elektronskog fakulteta u Nišu.

Ova obrazovna i naučna ustanova osnovana je davne 1960. godine, objedinjujući pod svojim krovom znanje i iskustvo koje je na inženjerski put izvelo na hiljade diplomaca. Danas, zajedno sa nekoliko drugih akademskih ustanova u Srbiji, piše istoriju srpskog inženjerstva i predvodi promene u nauci ali i u praksi.

Svedočimo jednom izuzetno važnom tehnološkom trenutku ljudske civilizacije – utisak je da se svet ubrzano menja, a da nove tehnologije iz korena menjaju život kakav nam je bio poznat. U čemu vidite najveći značaj inženjerstva/STEM u današnjem tehnološkom pejzažu koji se, kako smo rekli, ubrzano menja?

Da, svet se konstantno i ubrzano menja. Zahvaljujući tehnologiji, svet danas izgleda potpuno drugačije. Sve više se oslanjamo na tehnologiju, a danas gotovo da ne možemo da zamislimo život bez nje. Značaj STEM-a je što počiva na multidisciplinarnom pristupu i omogućava razmenu ideja, informacija, stručnog znanja i tehnologija stručnjaka iz raznih oblasti i za cilj ima razvoj veština i rešavanje problema. Većina budućih poslova će zahtevati s njima povezana znanja i veštine. Nama su upravo potrebni stručnjaci koji poseduju znanja i veštine iz raznih oblasti i koji su kreativni i sposobni da primene svoje znanje. Za razvoj multidisciplinarnih stručnjaka u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici je bitan STEM pristup. Ovakav pristup može da odgovori na sve izazove savremenog društva, klimatske promene, glad, nestašicu energije, ekološku održivost, zdravstvenu, ekonomsku i društvenu krizu.

U savremenom dobu IT predstavlja jedan od najtraženijih sektora, koji se pokazao najotpornijim na izazove zdravstvene krize. Ako nam je nešto nesumnjivo pokazala i dokazala zdravstvena kriza, to je značaj digitalnih tehnologija. Upravo su nam one omogućile da svet ne ostane paralizovan, a ono što je za nas najbitnije, da obrazovanje ne stane.

Iz ugla Vaše struke, kako vidite svet za 10 godina? Koje je to zanimanje budućnosti?

Pametni gradovi, pametni automobili, virtuelna realnost, veštačka inteligencija, znam da će sve to biti realnost u bliskoj budućnosti jer naši student ovo godinama izučavaju na Elektronskom fakultetu i bave se naučnoistraživačkim radom u ovim oblastima.

Svet se menja i u oblasti zanimanja, menjaju se trendovi u zaposlenju. Svakako će jedno od zanimanja budućnosti biti i inženjeri, pogotovo oni koji će posedovati znanja i veštine iz oblasti koje sam naveo.

Kad poredite broj studentkinja u odnosu na studente nekada i sada, kakva je situacija na Vašem fakultetu? Koje aktivnosti sprovodite radi promovisanja rodne i svake druge različitosti?

Mi kontinuirano preduzimamo brojne inicijative u cilju promovisanja rodne ravnopravnosti. Fakultet svake godine donosi Plan za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti. On sadrži, između ostalog, kratku ocenu stanja o položaju žena i muškaraca na fakultetu i spisak posebnih mera za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Imenovani su Komisija za rodnu ravnopravnost, lice zaduženo za rodnu ravnopravnost, kao i poverenik za rodnu ravnopravnost i oni su, zajedno sa mnom, kao dekanom, odgovorni za njihovo sprovođenje. Takođe, doneli smo i Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti na Elektronskom fakultetu u Nišu i Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od diskriminacije, zlostavljanja i seksualnog, odnosno polnog uznemiravanja i ucenjivanja na fakultetu. Sastavni deo Izveštaja o radu fakulteta je i Izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, u okviru koga svake godine vršimo analizu stanja.

Na osnovu analize strukture upisanih studenata na master i doktorske akademske studije u prethodnom desetogodišnjem periodu, može se zaključiti da je postojao rodni jaz u korist muškaraca, ali da se on sa godinama smanjuje. On, nažalost, i dalje postoji jer se prema aktuelnim statističkim podacima na republičkom nivou, muškarci i dalje više usmeravaju na studije u oblasti STEM-a. Prilikom upisa na doktorske akademske studije u školskoj 2022/2023. godini postoji uravnotežena zastupljenost polova.

S ponosom mogu da kažem da je na Fakultetu uspostavljena inkluzivna sredina u kojoj postoji međusobno uvažavanje i poštovanje bez obzira na pol, rod, godine starosti ili neko drugo lično svojstvo, kao i da se kontinuirano radi na primeni posebnih mera. Ne postoji rodni jaz među zaposlenima na fakultetu. Kada se pogleda analiza starosne strukture nastavnog osoblja od 21 do 30 godina života, podatak da je od ukupno 25 zaposlenih – 13 žena i 12 muškaraca, evidentno govori u prilog tome da se na fakultetu preduzimaju mere u cilju dugoročnog postizanja uravnotežene zastupljenosti polova.

Naš Tim za promociju upisa na studije broji sedam članova od kojih je pet koleginica. Njihov zadatak je da realizuje planirane aktivnosti u medijima i direktnoj komunikaciji sa srednjoškolcima, studentima i privredom (sajamske manifestacije, posete školama i kompanijama i dr.), u cilju promocije našeg fakulteta i akademskih studija koje se na njemu organizuju i izvode. Takođe, posebnu pažnju posvećujemo tome da približimo studijske programe učenicama i zainteresujemo ih da upišu naš fakultet, a sve u cilju podsticanja uravnotežene zastupljenosti polova pri upisu na studijske programe koji se na njemu realizuju.

Zašto je važno da imamo više žena koje se obrazuju za inženjere i STEM generalno?

Važno je da imamo više žena koje se obrazuju za inženjere, isto kao i za sve druge profesije. STEM karijere su podjednako prikladne za žene i muškarce, a postoje i brojne prednosti da se ponajpre žene opredele za posao inženjera – sigurnost zaposlenja, ekonomska nezavisnost, mogućnost zaposlenja i pre završetka studiranja. Rad od kuće koji nudi zanimanje inženjera može da omogući usklađivanje najvažnijeg, najlepšeg ali i najtežeg posla koji imamo – i da ne bih sada vršio diskriminaciju reći ću i majčinstva i očinstva – sa onim koji nam omogućava materijalnu egzistenciju i finansijsku stabilnost.

Žene su podjednako uspešne, ako ne i uspešnije, u STEM profesijama. U osnovi STEM-a jeste multidisciplinarno obrazovanje i ono za cilj ima razvoj veština rešavanja problema, a žene su generalno i dokazano bolje u tzv. multitaskingu i u rešavanju problema, bilo koje vrste.

Da li ocenjujete da inženjeri imaju primeran ugled u našem društvu? Da li je i taj ugled inženjera u društvu jedan od načina da ih zadržimo u državi?

Da, smatram da inženjeri uživaju ugled kako u našoj zemlji tako i u svetu. Zanimanje inženjera je jedno od najcenjenijih zanimanja, ali takođe i ono što jeste bitno i najplaćenijih. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, najplaćenije zanimanje u Srbiji jeste računarsko programiranje, odnosno posao inženjera. Jedan od značajnih faktora privlačenja inostranog kapitala i otvaranja brojnih visokotehnoloških kompanija u našoj zemlji jeste upravo ugled naših inženjera. Sve je to u korelaciji. I ovo za nas koji smo učesnici u tom procesu obrazovanja nije bio lak i kratak put. Ali smo uvek bili na dobrom putu. Decenijama smo pratili potrebe privrede i ekonomije u našoj zemlji, ali i trendove u svetu, kako bi naše studente, uz primenu visoko postavljenih standarda kvaliteta nastave, obrazovali za profesiju inženjera elektrotehnike i računarstva u skladu sa potrebama privrede, ekonomije i društva u zemlji i u svetu. Stvaranje visoko kvalifikovanih stručnjaka, razvoj komercijalnih inovacija i stvaranje adekvatne infrastrukture, dovelo je do privlačenja inostranog kapitala i otvaranja novih radnih mesta, koja opet omogućavaju da inženjeri karijeru uspešno grade u Srbiji i da nastave da joj svojim znanjem pomažu i razvijaju potencijale za buduće generacije.

Kako ocenjujete naučno-istraživački rad i njegovu povezanost sa privredom kao jedan od ključnih faktora zadržavanja kadrova u Srbiji?

Povezivanje i saradnja nauke i obrazovanja sa privredom je od izuzetnog značaja, jer omogućava da studentima pružamo praktično primenjivo znanje, koje je u skladu sa potrebama privrede, ekonomije i društva u celini, čime stvaramo kadar za kojim postoji potreba, pre svega u našoj zemlji. Takođe, omogućava i razvoj komercijalnih inovacija što privlači visokotehnološke kompanije i otvaranje novih radnih mesta. Visoko obrazovanje, istraživački rad i inovacije imaju ključnu ulogu u društvenom i ekonomskom razvoju, pružanju podrške društvenoj povezanosti i konkurenciji na globalnom planu. Zbog toga, naši trajno postavljeni ciljevi jesu konstantno osnaživanje naučno-tehnološke infrastrukture našeg fakulteta, zahvaljujući čemu smo stvorili ambijent koji je omogućio okupljanje istraživača iz raznih naučnih oblasti, ali i iz privrede, i koji je omogućio mladim talentima da ovde u svojoj zemlji istražuju i rade u najsavremenijim uslovima i sa najsavremenijom opremom. Ostvarili smo saradnju sa preko 100 vodećih nacionalnih i međunarodnih kompanija, koje našim studentima omogućavaju obavljanje stručne prakse, učešće u realizaciji brojnih projekata, podržavaju naučnoistraživačku delatnost studenata i zaposlenih na fakultetu, ali i ono što je najbitnije – obezbeđuju radna mesta za naše studente.

Danas na Elektronskom fakultetu u Nišu zajednički timovi naših studenata, istraživača i stručnjaka nekih od vodećih visokotehnoloških kompanija, rade na realizaciji brojnih projekata. Zahvaljujući ovom iskustvu, brojni naši studenti osnovali su svoje start-up kompanije i već dobili velike nacionalne i međunarodne projekte, ovde, u svojoj zemlji.

Na koji način država, društvo i pojedinačne inicijative mogu da doprinesu promociji ove struke među mladima? Šta propuštamo da uradimo, a recimo konkurencija, posebno u Evropi radi?

Smatram da je potrebno da STEM bude uključen u nastavne sadržaje u školama, neophodno je približiti nauku mladima, kroz eksperimente, radionice i razne naučno-edukativne sadržaje uvesti ih u osnove, kroz aktivne i interaktivne sadržaje, na način prilagođen njima, prikazati rezultate nauke, motivisati ih da razvijaju svoje kreativne potencijale, da istražuju, da postanu naučnici, što je od presudnog značaja kako bismo osigurali napredak i bolju budućnost naše zemlje i naše dece. Neophodno je da mlade usmerimo na pravi put, da im od osnovnog nivoa školovanja usadimo ljubav prema nauci. Da približimo nauku kao deo svakodnevnog života.

Iako ne možemo da se poredimo sa razvijenim evropskim zemljama po pitanju izdvajanja sredstava za nauku i istraživanja, naša moć leži u najvećem resursu koje jedno društvo može imati - u znanju. STEM je u svetu već neko vreme realnost. STEM predmeti su postali važan deo nastavnih programa u najboljim svetskim školama, na žalost, kod nas još uvek nije u meri u kojoj bi moralo.

Zbog čega su inicijative poput „Inženjerke godine“ važne za inženjerstvo/STEM sutra? Prema Vašem iskustvu, šta biste savetovali organizacijama, institucijama i pojedincima koji žele da aktivno promovišu STEM obrazovanje i povećaju zastupljenost žena u inženjerstvu, na osnovu uspeha i lekcija naučenih na Vašem fakultetu?

Neophodno je da imamo što više ovakvih projekata kao što je „Inženjerke godine“, i da oni dobiju podršku od strane države. Upravo oni mogu, zajedno sa sličnim inicijativama, da inspirišu i motivišu mlade žene da se opredele za inženjersku struku, kao i da generalno približe oblast STEM-a mladima.

Na Elektronskom fakultetu u Nišu svake godine se organizuje Međunarodna studentska konferencija IEEESTEC, koja okuplja studente i srednjoškolce sa ciljem da približi nauku mladima, da ih motiviše da razvijaju svoje kreativne potencijale, da istražuju, da postanu naučnici, da komercijalizuju svoje ideje. U okviru ove konferencije, srednjoškolci rade na realizaciji projekata, ali i imaju priliku da obiđu naše laboratorije, učionice, razgovaraju sa svojim starijim kolegama i nastavnicima i saradnicima fakulteta, koji su tu da odgovore na sva njihova pitanja i da im približe studije na našem fakultetu. Oni imaju mogućnost da se neposredno uvere koliko ima profesorki kod nas, koliko ima studentkinja, imaju mogućnost da u razgovoru s njima saznaju koje su prednosti zanimanja inženjera, odnosno inženjerke, i time razbiju predrasude koje nažalost još uvek postoje, da je ovo „muški posao“.

Mislim da ovakve manifestacije na najbolji način promovišu STEM. Smatram da se najveći rezultati i efekti mogu videti kroz saradnju i zajedničke projekte države, kompanija i obrazovnih institucija. Potrebno je razvijati mrežu STEM uzora, kroz saradnju između zajednice, kompanija, roditelja i škola – kao sistem podrške za mlade devojke koje bi želele da ostvare STEM karijeru, kako bi se pomoglo u izgradnji samopouzdanja mladih devojaka da mogu da uspeju u STEM oblasti. Potrebno je razviti sveobuhvatan sistem podrške poput stipendija, mentorske podrške, stažiranja i slično, sa posebnim fokusom na devojke.

S obzirom na globalni nedostatak kvalifikovanih STEM profesionalaca, kakvu ulogu fakultet igra u pripremi studenata, posebno žena, za uspešne karijere u inženjerstvu, i kako se nastavni plan i program prilagođavaju zahtevima industrije?

Svet se neprestano menja, kao i tehnologije, a svaka promena nosi nove izazove. Obrazovanje mora ići u korak sa vremenom, sa metodama, pristupima i tehnologijom koji su sada dostupni. Moramo ići u korak sa novim tehnologijama, ali istovremeno moramo biti ti koji će razvijati nove tehnologije.

Na Elektronskom fakultetu u Nišu konstantno usavršavamo i modernizujemo nastavne planove i programe, pratimo potrebe privrede i ekonomije u našoj zemlji, ali i u svetu, kako bismo, kao što sam već napomenuo, studentima pružili znanje koje je praktično, primenljivo i obrazovali kadrove za kojim postoji potreba. U prilog tome govori i to što smo akreditovali novi studijski program na master akademskim studijama – veštačka inteligencije i mašinsko učenje. Na fakultetima postoje saveti poslodavaca čiji su članovi predstavnici eminentnih privrednih subjekata, a čiji je cilj ostvarivanje saradnje na razvoju studijskih programa u skladu sa potrebama tržišta rada.

Da li ste optimista u pogledu budućnosti inženjerstva u Srbiji?

Naravno! I to mogu reći s punom odgovornošću, kao dekan i profesor visokoobrazovne ustanove koja školuje buduće inženjere i inženjerke. Budućnost ne samo inženjerstva u Srbiji već i zemlje, jeste u našoj deci. A naši studenti su izvanredni mladi ljudi, željni znanja i puni ideja, a mi smo posvećeni tome da prepoznamo i razvijamo njihove potencijale i omogućimo im da svoje ideje razvijaju i komercijalizuju.

Siguran sam u budućnost inženjerstva u Srbiji jer je ključ našeg uspeha što idemo u korak sa promenama. Smatram da obrazovne ustanove moraju biti nosioci ovih promena, jer našim studentima moramo da pružimo znanje koje je u skladu sa potrebama privrede, ekonomije i društva u celini, koje prati svetske trendove, i da ih pre svega, naučimo kako da primene to znanje. Naš najznačajniji resurs jeste znanje, međutim, neophodni su i adekvatni infrastrukturni projekti koji će omogućiti primenu tog znanja u našoj zemlji, koji će omogućiti mladim talentima da istražuju i rade u najsavremenijim uslovima i sa najsavremenijom opremom. Zahvaljujući podršci i ulaganju Vlade i resornih ministarstava u digitalne tehnologije, IT sektor i obrazovanje i nauku, ali pre svega zahvaljujući viziji koju smo delili, viziji da moramo unositi promene, kako bismo išli u korak sa svetom, oni su i obezbeđeni. Kao garant mojoj, usudiću se reći viziji, a ne želji, jeste i najava izgradnje novih naučno-tehnoloških parkova čime se otvaraju nova radna mesta za hiljade inženjera. Posebno me raduje njihovo otvaranje u unutrašnjosti zemlje, čime se omogućava razvoj i lokalne i nacionalne privrede, kao i ravnomeran razvoj industrije na nivou čitave države, ali pre svega utiče da mladi ne napuštaju svoje gradove u potrazi za boljim mogućnostima.