Anđelka Čarović

Nemojte odustajati i strahovati od nepoznatog

Anđelka je vodeći konstuktor tehnolog u kompaniji „Metalac Bojler d.o.o. Gornji Milanovac“ u kojoj se bavi dizajnom i tehnologijom novih proizvoda. Studije je završila na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i master je inženjerka mašinstva.

Ponosna je na specijalističke studije koje je završila u Zavodu za zavarivanje, a trenutno upravlja robotskom stanicom za zavarivanje u kompaniji u kojoj radi. „Mislim da je moja dosadašnja karijera pokazatelj da inženjera ima svuda i da su oni preko potrebni svetu. Žene su potrebne inženjerstvu zbog svoje upornosti, jer nema tog cilja koje ne mogu da ostvare“, ističe Anđelka.

Ona poručuje mladim devojkama da ne odustaju, da probaju nove stvari i da se ne boje nepoznatog. Kako kaže, inženjerstvo je toliko široko i pruža priliku da se pronađemo.

 

 

Anđelka Čarović: Odaberite struku koja će vas izdvojiti u masi

Jedna od naših deset finalistkinja za „Inženjerku godine“ bila je i Anđelka Čarović, vodeći konstruktor tehnolog u kompaniji „Metalac Bojler“ u Gornjem Milanovcu, u kojoj upravlja robotskom stanicom za zavarivanje. Anđelka je studije završila na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i master je inženjerka mašinstva. Ona je inženjer zavarivanja, „šef robotu“ i neko ko se ne nije libio da u životu oproba različite profesije da bi pronašao onu pravu za sebe.

Anđelku smo pitali o impresijama nakon prvog izbora „Inženjerke godine“ u Srbiji, kako gleda na inicijativu nekoliko meseci kasnije i šta je njena preporuka za mlade žene koje žele da se oprobaju u ovoj raznolikoj struci.

Koji su vaši glavni utisci posle završenog izbora za „Inženjerku godine“?

Cela manifestacija i sve ono što joj je prethodilo za mene je posebno lepo iskustvo. Sve mi finalistkinje bile smo pune pozitivne energije i vedrih priča, željne da razmenimo iskustva i anegdote iz ličnih života. Bogatija sam za nova poznanstva, nekoliko divnih druženja sa kojih nosim samo pozitivne utiske i pregršt dobre energije kojom smo bodrile jedna drugu.

Kako su kolege u firmi reagovale na nominaciju među 10 finalistkinja?

Ovo je nova inicijativa i za nju u tom trenutku nisu znali u firmi, što samo govori o tome koliko je važno da se informacije šire i da devojke i žene dobiju potrebna znanja i mogućnosti. Svi su bili iznenađeni. Kolege su me sve vreme podržavale i navijale tokom izbora, a često su govorile da sam ja svakako njihova „Inženjerka godine Metalca“, što mi mnogo znači.

Zašto je važno da kompanije koje posluju van Beograda, kao što je „Metalac Bojler“, budu vidljive u široj javnosti? Da li je ovo način da menjamo svest i podstaknemo mlade da razmišljaju i o poslovanju van glavnih centara?

Mladi inženjeri treba da osveste mogućnosti koje postoje van glavnog grada, koje su nekad čak i veće jer je često lakše da se istaknete u manjoj sredini. Smatram da je Gornji Milanovac mali grad sa velikim mogućnostima. „Metalac“ je jedna od kompanija koja je svetske firme dovela kod nas i ponosni smo na sva naša poznanstva i uspehe koji sežu od Rusije do Amerike. Mogućnosti koje pruža „Metalac“, a sa njim i „Metalac Bojler“, jesu velike i dobra su referenca za svaki vid saradnje. U „Metalac Bojleru“ se uspešno može graditi inženjerska ili menadžerska karijera, a to može biti i dobra polazna tačka za neki naredni posao ili samostalni biznis.

Šta bi bila vaša preporuka za buduće kandidatkinje i njihove firme?

Firme treba da ističu i ponosno pokazuju svetu svoje inženjerke. One da ne odustaju, budu uporne, uvek radoznale i hrabre.

Mladim devojkama poručujete da ne odustaju, da probaju nove stvari i da se ne boje nepoznatog. To je i vaša životna priča, zar ne?

Tokom srednje škole sam se spremala da upišem engleski jezik, ali sam bila odlučna da ću raditi nešto što ne rade svi. Kroz moju biografiju provlače se uloge kao što su: bioinženjer, asistent, konstruktor, inženjer razvoja, tehnolog, inženjer zavarivanja. Možda još važnije – mama i supruga. Ni za šta nisam uskraćena tokom svoje karijere i moram da naglasim da ništa ne nedostaje životu u malom gradu.

Devojke treba da čuju priče svih nas inženjerki jer su vrlo motivacione i pružaju priliku da shvate da u inženjerstvu nema ničeg strašnog. Odličan je osećaj bili drugačiji u svetu gde ljudi počinju da liče jedni na druge i zato treba da odaberu profesiju koja će ih izdvoji u masi.