Katarina Tadić

Mladi inženjeri su nosioci budućih promena

Katarina je saobraćajna inženjerka-specijalista, zaposlena u firmi „Yunex Traffic d.o.o Beograd“. Osnovne i master studije završila je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Svojim ličnim uspehom smatra to što je došla iz male sredine, studirala u glavnom gradu i još tokom master studija imala priliku da radi na jednom od najvećih regionalnih projekata.

Njen fokus je na pametnim sistemima saobraćaja, a veoma je ponosna na činjenicu da je radila na više projekata koji su imali za cilj da digitalizuju saobraćajnu signalizaciju, smanje potrošnju energije i skrate vreme putovanja u Beogradu. Otud semafori kao Katarinina pasija, a sa osmehom kaže da ozbiljna nauka stoji iza onoga što mi vidimo samo kao „crveno, žuto i zeleno“.

Katarina radi u gotovo jedinstvenom timu na ovim prostorima, jer ga čine četiri saobraćajne inženjerke, a firmu u Srbiji takođe vode žene. „Mi kao zajednica treba da radimo na promociji inženjerstva, različitosti i dinamičnosti koji ovaj posao donosi, kako bi se žene više odlučivale za ovu profesiju“, poručuje Katarina i dodaje da su mladi inženjeri nosioci svih budućih promena koje nam tehnologije donose.

 

 

Katarina Tadić: Mladima su potrebni uzori

 Jedna od deset finalistkinja izbora za „Inženjerku godine“ bila je i Katarina Tadić. Osnovne i master studije završila na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, a danas je saobraćajna inženjerka-specijalista u firmi „Yunex Traffic“. Pošto se bavi pametnim sistemima saobraćaja, među finalistkinjama je bila poznata kao „šefica za semafore“. Oni su, svakako, njena pasija o kojoj razmišlja čak i na putovanjima kada u metropolama analizira „zelene talase“.

Baš kao i sa drugim učesnicama ovog izbora, i sa Katarinom smo razgovarali o utiscima, značaju ovakvih inicijativa za društvo i važnosti da se što više mladih obrazuje u tehničkim naukama.

Koji su vaši glavni utisci posle završenog izbora za „Inženjerku godine“?

Čast i zadovoljstvo mi je što sam bila deo izbora i jedna od deset finalistkinja. To je bilo sjajno iskustvo i mogu reći veliki uspeh za moje godine. Srećna sam što su mlade žene na inženjerskim pozicijama prepoznate i što im je pružena prilika da se istaknu. Želim da nastavimo da promovišemo izbor i da što više ljudi i kompanija čuje za njega, jer sam sigurna da se mnogo uspešnih inženjerki negde „krije“.

Kako su kolege u firmi reagovale na nominaciju među deset finalistkinja?

Od same prijave do finala imala sam veliku podršku kolega i menadžmenta. Ponosni su što sam ušla u finale (a za njih sam i pobednik ????) jer, kako kažu, pravi sam primer kako neko ko je iz male sredine, bez ikakvih unapred obezbeđenih opcija, postaje inženjer i uspešno radi.

Na koji način ovakve inicijative pomažu promociji saobraćajnih inženjera? Da li imamo dovoljno žena u ovoj struci i kako se na to gleda u vašoj firmi?

Ovakve inicijative doprinose promociji saobraćajne struke generalno. Kao neko ko je od srednje škole u saobraćajnoj struci, nisam stekla utisak da su žene nezastupljene ili da imaju problem sa prihvatanjem od strane kolega. Kompanija „Yunex Traffic“ je sjajno mesto za rad s obzirom da su u timu, čiji sam deo, četiri inženjerke saobraćaja. Osim toga, sarađujemo sa mnogo javnih i privatnih preduzeća u zemlji i inostranstvu i slobodno mogu da kažem da je oko mene veliki broj uspešnih inženjerki.

Možete li da podelite neke uspešne priče ili lične anegdote drugih finalistkinja i kako vas ove priče inspirišu?

Sve finalistkinje imaju sjajne poslovne priče, ali ne mogu a da ne budem nepristrasna i da ne istaknem priču moje sugrađanke i poznanice još iz srednjoškolskih dana Tijane Jović. Mislim da su takve priče najbolja inspiracija mladima koji su na raskršću i treba da odaberu profesiju. U tim trenucima, mladi se najpre mogu poistovetiti sa nekim čija životna priča im je bliska i ko im je po godinama najbliži.

Kažete da su mladi inženjeri nosioci budućih promena. Zašto je za inženjerstvo u Srbiji danas važno da imamo više mladih u ovoj struci?

Svedoci smo kojom brzinom se danas razvijaju nove tehnologije, a potrebno je da kroz primenu novih sistema i softvera inženjerstvo prati taj razvoj. Jasno je da će mladi inženjeri najbolje da se snađu u tome. I to je upravo ono što inženjerstvo čini zanimljivim – reč je o konstantnom razvoju, učenju i napretku.