Tijana Jović

Verujte u sebe i ne osvrćite se na stereotipe

Tijana radi kao inženjerka tehničke podrške u INDAS Automation d.o.o. Novi Sad, firmi u kojoj je bila student na praksi. Ona je master inženjerka elektrotehnike i računarstva, a zvanje je stekla na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Za inženjerstvo se odlučila tokom srednje škole, a veliku ulogu u tome je imala školska praksa. Njen fokus danas je na industrijskoj automatici, a redovni segment posla je obilazak lokacija koje treba automatizovati, posle čega sledi priprema snimka stanja, predloga rešenja automatizacije i specifikacija opreme.

U inženjerskom radu je, kako kaže, potrebno da izađemo iz zone komfora, jer je svaki projekat drugačiji i svakom se prilazi na različit način. „Inženjerstvo je konstantno susretanje sa drugačijim, te se od inženjera očekuje da bude sposoban, snalažljiv, domišljat i inovativan“, ističe Tijana i budućim inženjerkama poručuje da veruju u sebe, da se ne plaše i ne osvrću na stereotipe.

 

 

Tijana Jović: Inspiracijom do mladih

U finalu izbora za „Inženjerku godine“ bila je i Tijana Jović, inženjerka tehničke podrške u novosadskoj firmi „INDAS Automation“. Ona je master inženjerka elektrotehnike i računarstva, a zvanje je stekla na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Ukoliko bi trebalo jednom rečju da opišete Tijanu, to bi bio osmeh – osmeh koji ozari prostoriju, olakša svaki razgovor i inženjerstvo čini laganim.

Kao i sa drugim finalistkinjama, sa Tijanom smo razgovarali o inicijativi „Inženjerka godine“ i utiscima nakon izbora, o tome kako je njena nominacija među deser finalistkinja prihvaćena među bliskim ljudima i šta će ona najviše pamtiti.

Šta ste poneli kao najupečatljiviji utisak sa izbora za "Inženjerku godine"?

Sama organizacija je na mene ostavila ogroman utisak. Upoznala sam toliko velikih žena i njihovih životnim pričama koje su posebne svaka na svoj način. 

Kako su kolege u firmi i porodica reagovali na nominaciju među deset finalistkinja?

Kolege su bile zadužene za moju nominaciju, jer su me oni i prijavili. Osim toga, većina mog znanja je stečena upravo zahvaljujući njima. Reakcije su bile zaista divne, svi su čestitali. Porodica je, naravno, ponosna!

Bavite se automatizacijom za različite sisteme. Koliko inicijative poput „Inženjerke godine“ pomažu struci da se mladi inspirišu za oblasti koje su sadašnjost i budućnost poslovanja?

Zahvaljujući ovakvim inicijativama kao što je „Inženjerka godine“, mladi imaju priliku da čuju i vide kako izgleda biti inženjer i čime se to inženjeri u stvari bave. Nadam se da smo uspeli u tom cilju da im što više približimo kako to zanimanje izgleda iz našeg ugla kao i da ih ohrabrimo u što većem broju odaberu našu struku kao svoju buduću profesiju.

Možete li da podelite neke uspešne priče ili lične anegdote drugih finalistkinja? Kako vas ove priče inspirišu?

Imala sam tu čast da upoznam devet divnih inženjerki. Izdvojila bih Anu Petrović koju sam upoznala malo bolje kroz jednu zanimljivu radionicu i drago mi je da mogu da se ugledam na nju. Ana je mlada direktorka, mama trogodišnjeg sina, duhovita žena puna iskustva. Takođe, moja zemljakinja i drugarica Katarina Tadić, nas dve smo iz istog grada, Valjeva. Išle smo u istu srednju školu, čak smo bile učionica do učionice. Malo je reći da je Katarina sjajna osoba, odličan saobraćajni inženjer sa možda najzanimljivijim zanimanjem koje je progoni i kad ode na odmor u inostranstvo, jer i tada razmišlja o radu semafora.

Da li ste videli objavu vašeg fakulteta da ste izabrani u finale izbora? Koliko vam znači činjenica da je i vaš matični fakultet ponosan na vas?

Saznala sam tako što su mi prijatelji poslali objavu, a ubrzo je i na LinkedIn-u objavljeno. Osećaj je stvarno neopisiv, za mene je to velika čast i uspeh!