Katarina Miladinović Zdravković

Budite uporne i oslobodite se strahova

Katarina je zaposlena u ICCE d.o.o, kompaniji koja se bavi inženjeringom u oblasti elektroopreme i automatizacije procesa, na poziciji starije inženjerke projektovanja. Osnovne i master studije završila je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Svoje radno iskustvo gradila je u istoj firmi, radeći na velikim industrijskim i infrastrukturnim projektima u zemlji i inostranstvu, a posebno je ponosna na projekat rekonstrukcije brodske prevodnice na našoj najvećoj hidroelektrani „Đerdapu 1“. Kako kaže, u inženjerskom poslu je veoma bitna podrška radne sredine i mentorski rad koji ona sada, povučena sopstvenim iskustvom, prenosi na nove koleginice.

„Za inženjerstvo je značajno da bude što više žena, jer ih nema dovoljno u ovoj struci. One su organizovane i imaju kreativna rešenja“, ističe Katarina i dodaje da je inženjerstvo ženski koliko i muški posao. Ova struka pruža velike šanse za lično napredovanje i nudi mogućnost izbora, a njena poruka devojkama je da veruju u svoje znanje i sposobnosti, da budu uporne i oslobođene strahova.

 

 

Katarina Miladinović Zdravković: Možeš ti to!  

U finalu prvog izbora za „Inženjerku godine“ bila je i Katarina Miladinović Zdravković, starija inženjerka projektovanja u kompaniji ICCE u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu, a sada radi na velikim industrijskim i infrastrukturnim projektima u zemlji i inostranstvu. Ona je velika promoterka inženjerstva, zagovornica rodne ravnopravnosti i neko ko svakom prilikom ističe važnost mentorske i kolegijalne podrške u poslu. Kao i sa drugim finalistkinjama, sa Katarinom smo nekoliko meseci po završetku izbora razgovarali o njenim i utiscima njenih kolega o ovoj inicijativi, važnosti da se u javnosti čuje glas inženjera i mladima ponude uzori iz branše.  

Šta bi bili vaši glavni utisci posle završenog izbora za „Inženjerku godine“?  

Moji utisci posle izbora su vrlo pozitivni. Pre svega, veoma mi je drago što je ta tema prepoznata u društvu i što smo se zajedno bavili njom, a ja lično sam presrećna što sam se našla među 10 finalistkinja i time dobila priliku da se družim sa ostalim fenomenalnim devojkama. U početku sam bila skeptična, jer nisam navikla da pričam u javnosti, ali zaista već pri prvom susretu sa vama iz organizacije sam se opustila i shvatila koliko je važno da prenesemo poruku mladim devojkama, tako da je na kraju sve odlično prošlo.  

Vama su kolege predložile da se prijavite za „Inženjerku godine“. Kakvi su njihovi utisci po završenom izboru?  

Moje kolege su oduševljene i često me podsete na izbor. Već sam pomenula da devojke uglavnom nisu ni svesne koliku podršku imaju od kolega i ponekad neko drugi mora da ih "gurne u vatru" kako bi shvatile šta sve mogu i umeju. Nadam se da će se i to vremenom popraviti i da će devojke preuzimati inicijativu i same se boriti za sebe.  

Radite u firmi koja se bavi velikim industrijskim i infrastrukturnim projektima u zemlji i inostranstvu. Zašto je važno da se glas i iskustvo inženjera čuju u široj javnosti?  

Mislim da šira javnost ne razume čime se mi to konkretno bavimo i zamišlja da radimo neke vanzemaljske stvari, što mi često bude i simpatično. Zato je potrebno da se inženjeri više eksponiraju kako bi mladi ljudi bolje razumeli naš posao i na neki način dobili nove uzore. Ne možemo očekivati da omladina bude impresionirana naukom i kulturom ako im svakodnevno putem medija plasiramo neprilagođen sadržaj, već moramo više raditi na promociji pravih vrednosti.  

Može li ova inicijativa da pomogne mladima da se oslobode strahova od inženjerskog poziva i obrazovanja?  

Ovakve inicijative definitivno mogu da pomognu i motivišu mlade ljude. Svako od nas se bolje oseća kada mu neko poruči "Možeš ti to!", to čoveku vraća veru u sebe i ohrabruje ga da nastavi dalje. Fakulteti tehničkih nauka se smatraju teškim, ali zapravo kada nešto volite, nije nemoguće završiti, naprotiv. Zato je važna podrška društva odnosno da što više pričamo o tome i zainteresujemo mlade.  

Poručili ste mladim ženama da veruju u sebe, budu uporne i da se oslobode strahova. Koliko ta vera u sebe još uvek fali ženama i da li mislite da su mlade generacije slobodnije po tom pitanju?  

Čini mi se da su mlađe generacije sve slobodnije i da devojke imaju više samopouzdanja da se bave inženjerskim poslovima nego što je to bio slučaj ranije. Svakako je za to bilo potrebno mnogo vremena i naravno da još da treba se radi na tome. Kao sto sam rekla, upravo ovakve inicijative doprinose tome da podsete devojke koliko su značajne u ovom poslu i da ne odustaju od svojih ciljeva. U vremenu u kojem živimo više nema mesta za podelu poslova na muške i ženske. Ja bih još jednom pozvala našu omladinu da nam se pridruži u ovoj lepoj profesiji!